Skijaška cipela je specijalno izrađena obuća kojom se skijaš preko vezova povezuje sa skijama u jednu celinu, i preko koje treba da se efikasno prenose sve sile kojima skijaš želi da deluje na skiju u toku upravljanja.
Cipela treba da obezbedi istovremeno udobnost, stabilnost i preciznost prenošenja pokreta nogu i tela na skiju. Da bi to bilo moguće, mora dobro da prijanja uz nogu i fiksira skočni zglob, kako bi se skijama upravljalo velikim mišićnim grupama nogu i smanjio rizik od povređivanja.
Strukturu cipele čine dva dela: spoljašnji i unutrašnji.
Spoljni deo predstavlja školjku napravljenu od tvrde plastike ponekad ojačane kompozitnim materijalima. Školjka se uglavnom sastoji iz gornjeg dela, koji obuhvata potkolenicu i čvrsto je povezan sa donjim delom, koji obuhvata stopalo. Na freeride cipelama su gornji i donji deo školjke pričvršćeni pod nešto većim uglom (bliže uglu od 90°) u odnosu na cipele za uređene staze, zato što tehnika skijanja u dubokom snegu podrazumeva pomeranje težišta u nazad.
Na cipeli se nalaze uglavnom četiri kopče, najčešće izrađene od aluminijuma ili karbona i služe za fiksiranje cipele na nozi. Pored kopči na cipeli se nalazi i traka za zatezanje jezika uloška, koja je napravljena od tvrdih tkanina sa elastičnim umetkom, kako bi mogla dobro da se zategne a da pri tome može da apsorbuje udarce koji se prenose sa skija na nogu. Četiri kopče omogućavaju bolje podešavanje u odnosu na nogu, pa ipak neki proizvođači prave cipele i sa samo dve kopče.
Proizvode se „školjke“ različite tvrdoće, što se označava indeksom elastičnosti (pokazatelj savitljivosti cipele pod pritiskom), među skijašima poznatijim kao fleks. „Mekše“ cipele (fleks < 100) su udobnije, dok „tvrđe“ (fleks > 100) pružaju preciznije prenošenje pokreta sa nogu na skije, čime se postiže bolje upravljanje, a takođe predstavljaju bolju potporu pri delovanju G sile pri zaokretima velike brzine. Tvrđe cipele su obično i nešto teže. Đon školjke predstavlja ploča koja izlazi iza peta i ispred prstiju par milimetara tako da se uklapa u vez koji fiksira cipelu za skiju. Često se ispod pojedinih delova (peta, prsti) nalazi tvrđa guma debljine oko 2mm koja sprečava klizanje u toku hodanja i dodatno apsorbuje udarce pri doskocima.
Unutrašnji deo ili uložak je napravljen od penastih struktura. Sa spoljne strane u predelu stopala su obloženi gumom i materijalom kao što je aluminijumska folija, koji pruža dobru termo izolaciju, i plastikom u predelu potkolenice. Sa unutrašnje strane se nalaze materijali od sintetičkih vlakana. Gumena obloga sprečava prodiranje vode, dok plastična pruža dodatnu čvrstinu. Penasta obloga i sintetička vlakna pružaju udobnost i održavaju nogu suvom i toplom.
Mekši i deblji ulošci su topliji i udobniji, dok tanji dodatno povećavaju preciznost upravljanja na račun manje udobnosti. Zbog potrebe da se smanji sila koja deluje na nogu pri doskoku sa većih visina, debljina i mekoća pojedinih delova uloška nije ista. U jezik uloška se dodaje gel, a ispod pete guma koja apsorbuje udarce na kosti potkolenice i stopala. Kako bi se dodatno povećala udobnost kao i preciznost, u proizvodnji uložaka se koriste materijali koji se pri nošenju usled dejstva toplote i pritiska formiraju prema obliku noge. Najviši stepen ali i najskuplji je izrada uložaka prema kalupu koji se uzima sa noge skijaša za kog se i prave cipele, tako da se dobija maksimalna udobnost i preciznost u upravljanju. Neki proizvođači prave uloške koji obezbeđuju što približniji „v“ položaj stopala unutar „školjke“, dok su cipele postavljene paralelno.
Na cipelama se nalaze i dodatna podešavanja, kao što su spojler, kantinig i umetci koji mogu po potrebi da se zakače sa spoljne strane uloška iznad pete, kako bi se noga još bolje fiksirala. Spojler predstavlja plastični umetak, koji je postavljen između uloška i „školjke“, tako da se nalazi iza potkolenice kako bi oblik cipele mogao maksimalno da se prilagodi obliku noge (skijaši koji imaju potkolenicu većeg obima po potrebi mogu da uklone spojler, oni sa nešto manjim obimom postavljaju umetak više ili niže u zavisnosti od dužine ahilove tetive, odnosno visine mišića). Kanting predstavlja mogućnost obaranja gornjeg dela cipele ka unutra ili ka spolja u odnosu na donji deo zavisno od položaja potkolenice u odnosu na stopalo („x“ ili „o“ noge), kako bi skije ležale na snegu celom površinom. Sva podešavanja su nastala kako bi se dobila maksimalna preciznost u prenošenju pokreta sa nogu preko cipela i vezova na skije.
Na izbor skijaških cipela utiče više faktora
Dužina i širina stopala, veličina fleksa, način skijanja, ukupna težina cipela i naravno lični ukus. Broj cipela se označava različitim skalama, u zavisnosti od proizvođača i predstavlja unutrašnju dužinu uloška u mm ili cm. Osim što je bitno da se u odnosu na dužinu stopala izabere odgovarajući broj cipela, bitno je da se nađe cipela odgovarajuđe širine. Gleda se širina stopala u korenu prstiju, tako da se mogu naći cipele širine 98mm, 100mm, 102mm, 104mm. Razlog zbog kog je bitno da su cipele odgovarajuće širine je da cipela ne bi stezala, a da se pokreti nogu odmah prenose na skiju. Na izbor odgovarajućih cipela utiče i visina risa kao i obim potkolenice i dužina ahilove tetive, što kod velikog broja cipela može da se reguliše postavljanjem ili uklanjanjem spoilera. Frirajderi koriste cipele čiji fleks ide i do 120-130, zbog potrebe za velikom preciznošću pri upravljanju. U zavisnosti od toga da li planiraju i da skaču sa visokih litica ili izvode akrobatske skokove na izbor će uticati to da li cipele imaju ugrađene šok apsorbere i njihova što manja težina.
