Sam boravak na planini je blagotvoran za zdravlje, a ako ga još povežete sa skijanjem, to je pun pogodak. Saznajtekako da se pripremite za prvi spust i šta treba da znate o skijanju…
Skijanje ima višestruko pozitivan uticaj na ljudski organizam. Boravk na planini u toku zimskog odmora, koje je obično između sedam i deset dana, nije dovoljno da bi se ostvarile adaptivne funkcije organizma na povećanu nadmorsku visinu. Sam boravak na čistom planinskom vazduhu je vrlo koristan za zdravlje. Skijanje na specifičan način angažuje muskulaturu celog tela i mobiliše na aktivnost kardiovaskularni i respiraatorni sistem. Takođe, fizičkom aktivnošću i druženjem u živopisnom planinskom ambijentu postiže se izuzetno povoljan psihološki efekat.
Kako se pripremiti za skijanje
Da bi sve proteklo bez problema, naročito bez upale mišića, oni koji ove godine planiraju svoj prvi spust moraju prethodno da se za to pripreme. Isto važi i za one koji su ranije skijali ali su tokom godine bili fizički neaktivni, pa su im se mišići „ulenjili“.
Nemoguće je od potpune neaktivnosti za kratko vreme pripremiti organizam za celodnevno skijanje. Najbolja priprema je aktivan stil života i rekreativno bavjenje sportom tokom cele godine. Ipak, osobe koje ne upražnjavaju kontinuiranu fizičku aktivnost, trebalo bi da s pripremama počnu najmanje mesec dana pre polaska na skijanje, što podarazumeva 12 do 15 treninga.
Profesor fizičke kulture i učitelj skijanja Andreja Lazović
Prema njegovim rečima, treninzi bi trebalo da sadrže u početku brzo hodanje ili lagano trčanje ili naizmenično kombinovanje hodanja i trčanja. Ako vremenski uslovi ne dozvoljavaju boravak napolju, sličan režim rada može da se realizuje na pokretnoj traci ili sobnom biciklu.
Od vežbi koje angažuju zglobove i mišiće nogu korisne bi bile različite vrste čučnjeva s većim ili manjim razmakom između stopala, polučučanj, iskorak, sunožni poskoci napred-nazad i u stranu, poskoci s noge na nogu, poskoci iz čučnja i slično. Takođe, potrebno je posvetiti pažnju tonizirajućim vežbama za mišiće trbuha i leđa. Vremenom bi trebalo da se postepeno povećava intenzitet opterećenja i broj ponavljanja vežbi. Najbolji način doziranja opterećenja je subjektivni doživljaj blagog, nikako velikog umora angažovanih mišića na kraju treninga.
Profesor fizičke kulture i učitelj skijanja Andreja Lazović
Strpljivo i umereno
Strpljenje i umerenost su preko potrebni za sve one koji ne žele da zarade upalu mišića i tako sebi upropaste zimovanje.
Iako skijaški dan traje šest do sedam sati, početnici ne bi trebalo da ga koriste u potpunosti. Razlog za to je što su u početku učenja svih sportskih tehnika pa tako i tehnike alpskog skijanja, pokreti izuzetno neekonomični i neracionalni, što dovodi do relativno brzog zamaranja. S druge strane, zamor može da bude limitirajući faktor i prepreka za usvajanje ili uvežbavanje elemenata tehnike. Zato bi početnici trebalo da, kada prepoznaju prva znake umora, naprave pauzu ili eventualno završe sa skijanjem za taj dan.
Upala mišića
Oni koji se ipak preforsiraju treba da znaju da upala mišića ima svoj fiziološki tok, tako da različite metode ne mogu potpuno da otklone simptome, već mogu da ih eventualno ublaže.
U tu svrhu se često preporučuje andol i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom. Takođe se preporučuje i laka fizička aktivnost, ako bolovi nisu jaki, može da se nastavi s umereno intenzivnim skijanjem. Ako dođe do upala mišića sa jakim bolovima, pri čemu su pokreti ograničeni, skijanje se ne preporučuje.
